Jedan od osnovnih preduslova za mir je potpuna emancipacija žene, što podrazumeva ne samo njenu pravnu, nego i upravnu ravnopravnost.
Zadržavanje dosadašnjeg statusa žene, koji joj je nametnut pravom jačeg znači nepravdu i podanički odnos prema polovini čovečanstva. Istovremeno, time se i dalje muškarcima pruža mogućnost da žive te nasleđene, negativne modele ponašanja i da ih prenose iz porodice u ekonomiju i politiku, te tako i u medjunarodne odnose.
U dostignutom civilizacijskom nivou svesti sada više ne postoje nikakva moralna, ili biološka opravdanja za dalji opstanak takve diskriminacije !
Tek, kada žena bude u svakoj sferi ljudske civilizacije prihvacena kao ravnopravan partner, tada će postojati realni moralno-psihološki uslovi u kojima se može razvijati svetski mir. Jer, žena je pre svega biće rađanja i stvaranja života i svetska istorija bi sasvim sigurno izgledala potpuno drugačije da su se i žene mogle pitati i odlučivati o tome da li će nečija deca ići u sve te već dogođene ratne pogibije.
Žena i muškarac su po svojim umnim sposobnostima i biološkoj nameni podjednako vredni, te ih treba shvatiti samo kao neizbežan uslov za stvaranje jedne prirodne celine. Bez toga, sve što je samo muško delo, je beznadežno polovno i neprirodno, kao i obratno.
Pri tome, žena ne treba da teži razvijanju "muških osobina" kako bi "uspela" u društvu, niti muškarca treba feminizirati. Sve što je potrebno, to je da svako usavršava svoje prirodom mu dane osobine i duhovnosti, kako bi celina koju čine bila time što bogatija. Razvojem harmonije i stvaranjem ravnoteže razumevanja izmedju muškog i ženskog načina spoznaje, stiču se uslovi za razvoj harmonije mira, od jedinke do porodice i društva, a time onda i do celog sveta.
Keine Kommentare:
Kommentar veröffentlichen