KOSOVO POLJE - Matija Bećković

Kradu mi pamćenje,

Skraćuju mi prošlost,

Otimaju vekove,

Džamijaju crkve,

Araju azbuku,

Čekićaju grobove,

Izdiru temelj,

Razmeću kolevku.

Kuda da čergam s Visokim Dečanima?

Gde da predignem Pećaršiju?

Uzimaju mi ono

Što nikome nisam uzeo,

Moje lavre i prestonice,

Ne znam šta je moje,

Ni gde mi je granica,

Narod mi je u najmu i rasejanju,

Pale mi tapije

I zatiru postojanstvo.

Zar da opet zatrapim Svete Arhangele?

Da mi pomunare ponovo Ljevišku?

Očni živac cu mi odavno rasturili,

Sad mi i beli štap otimaju,

Žrtveno polje sa krvavom travom

Ne smem da kažem da je moje.

Ne daju mi da uđem u kuću,

Kažu da sam je prodao,

Zemlju koju sam od neba kupio

Neko im je obećao.



Ko im je obećao

Taj ih je slagao,

Što im ne obeća

Ono što je njihovo?

Zato jurišaju na mene udruženi

Krivi što sam ih prepoznao.