Sonntag, 20. September 2009
Montag, 14. September 2009
Evropska povelja o slobodi štampe
Evropska povelja o slobodi štampe
Sloboda štampe je neophodna demokratskom društvu. Sve vlade morale bi da proklamuju, štite i poštuju raznozvrsnost novinarskih medija u svim njihovim oblicima, kao i njihove političke, društvene i kulturne misije.
Član 2
Cenzura mora biti apsolutno zabranjena. Moraju postojati garancije da je nezavisno novinarstvo u svim medijima slobodno od progona, pritiska i političkog ili regulatornog mešanja vlasti. Štampani i onlajn mediji ne bi smeli da budu obuhvaćeni propisima o izdavanju državnih dozvola.
Član 3
Pravo novinara i medija da prikupljaju i šire informacije ne sme biti predmet pretnji, ograničenja ili kažnjavanja.
Član 4
Zaštita novinarskih izvora mora se striktno poštovati. Pretrage redakcija i drugih prostora kojim se novinari služe, kao i prisluškivanje ili presretanje novinarskih komunikacija sa ciljem da se identifikuju novinarski izvori ili da se naruši poverljivost uređivačkog procesa, neprihvatljivi su.
Član 5
Sve države dužne su da osiguraju da mediji uživaju punu zaštitu nezavisnog sudstva i vlasti u obavljanju svog posla. To se naročito odnosi na odbranu novinara i drugog redakcijskog osoblja od fizičkih napada i maltretiranja. Pravosudni organi moraju pažljivo da istražuju i da kažnjavaju svako kršenje tih prava, kao i pretnje uskraćivanjem tih prava.
Član 6
Ekonomski opstanak i nezavisnost medija ne smeju ugrožavati ni država, ni ustanove pod kontrolom države, ni bilo koje druge organizacije. Pretnja ekonomskim sankcijama je neprihvatljiva. Privatne kompanije moraju da poštuju nezavisnost medija i da se uzdržavaju od vršenja pritiska i pokušaja da se brišu granice između reklame i novinskog sadržaja.
Član 7
Država i ustanove pod kontrolom države neće novinarima i medijima ograničavati slobodu pristupa informacijama. Njihova je obaveza da ih podržavaju u njihovom zadatku da obezbede informacije.
Član 8
Novinari i mediji imaju pravo na neometan pristup svim informacijama i izvorima informacija, uključujući i one u inostranstvu. Strani novinari za potrebe izveštavanja moraju bez odugovlačenja dobijati vize, akreditacije i druga potrebna dokumenta.
Član 9
Javnosti bilo koje države obezbediće se slobodan pristup svim domaćim i stranim medijima i izvorima informacija.
Član 10
Država neće ograničavati pravo bavljenja novinarstvom, odnosno ulaska u novinarsku profesiju.
+++
Europäische Charta für Pressefreiheit
Art. 1
Die Freiheit der Presse ist lebenswichtig für eine demokratische Gesellschaft. Journalistische Medien aller Art zu achten und zu schützen, ihre Vielfalt sowie ihre politischen, sozialen und kulturellen Aufgaben zu respektieren, ist Auftrag aller staatlichen Macht.
Art. 2
Zensur ist untersagt. Unabhängiger Journalismus in allen Medien ist frei von Verfolgung und Repressalien, ohne politische oder regulierende Eingriffe des Staates zu garantieren. Presse und Online-Medien dürfen nicht staatlicher Lizenzierung unterworfen werden.
Art. 3
Das Recht von Journalisten und Medien zum Sammeln und Verbreiten von Informationen und Meinungen darf nicht bedroht, eingeschränkt oder unter Strafe gestellt werden.
Art. 4
Der Schutz journalistischer Quellen ist strikt zu wahren. Durchsuchungen von Redaktionen und anderen Räumlichkeiten von Journalisten sowie Überwachungen und Lauschaktionen mit dem Zweck, Informationsquellen ausfindig zu machen oder das Redaktionsgeheimnis zu brechen, sind unzulässig.
Art. 5
Alle Staaten haben sicherzustellen, dass Medien bei der Erfüllung ihrer Aufgaben den vollen Schutz eines unabhängigen Gerichtssystems, der Gesetze und der Behörden genießen. Das gilt insbesondere für die Abwehr von Belästigungen und Angriffen auf Leib und Leben von Journalisten und deren Mitarbeitern. Bedrohungen oder Verletzungen dieser Rechte sind sorgfältig zu untersuchen und durch die Justiz zu ahnden.
Art. 6
Die wirtschaftliche Existenz von Medien darf durch staatliche oder staatlich beeinflusste Institutionen oder andere Organisationen nicht gefährdet werden. Auch die Androhung von wirtschaftlichem Schaden ist unzulässig. Private Unternehmen müssen die journalistische Freiheit der Medien achten. Sie dürfen weder Druck auf journalistische Inhalte ausüben, noch versuchen, werbliche Inhalte mit journalistischen Inhalten zu vermischen.
Art. 7
Staatliche und staatlich beeinflusste Institutionen dürfen den freien Zugang von Medien und Journalisten zu Informationen nicht behindern. Sie sind verpflichtet, deren Informationsauftrag zu unterstützen.
Art. 8
Medien und Journalisten haben Anspruch auf ungehinderten Zugang zu allen Nachrichten und Informationsquellen, auch aus dem Ausland. Ausländischen Journalisten sind zur Berichterstattung Visa, Akkreditierungen und andere erforderliche Dokumente ohne Verzögerung auszustellen.
Art. 9
Der Öffentlichkeit jedes Staates ist freier Zugang zu allen nationalen wie ausländischen Medien und Informationsquellen zu gewähren.
Art. 10
Der Staat darf den Zugang zum Beruf des Journalisten nicht beschränken.
izvor: http://www.pressfreedom.eu/de/index.php
Sloboda štampe je neophodna demokratskom društvu. Sve vlade morale bi da proklamuju, štite i poštuju raznozvrsnost novinarskih medija u svim njihovim oblicima, kao i njihove političke, društvene i kulturne misije.
Član 2
Cenzura mora biti apsolutno zabranjena. Moraju postojati garancije da je nezavisno novinarstvo u svim medijima slobodno od progona, pritiska i političkog ili regulatornog mešanja vlasti. Štampani i onlajn mediji ne bi smeli da budu obuhvaćeni propisima o izdavanju državnih dozvola.
Član 3
Pravo novinara i medija da prikupljaju i šire informacije ne sme biti predmet pretnji, ograničenja ili kažnjavanja.
Član 4
Zaštita novinarskih izvora mora se striktno poštovati. Pretrage redakcija i drugih prostora kojim se novinari služe, kao i prisluškivanje ili presretanje novinarskih komunikacija sa ciljem da se identifikuju novinarski izvori ili da se naruši poverljivost uređivačkog procesa, neprihvatljivi su.
Član 5
Sve države dužne su da osiguraju da mediji uživaju punu zaštitu nezavisnog sudstva i vlasti u obavljanju svog posla. To se naročito odnosi na odbranu novinara i drugog redakcijskog osoblja od fizičkih napada i maltretiranja. Pravosudni organi moraju pažljivo da istražuju i da kažnjavaju svako kršenje tih prava, kao i pretnje uskraćivanjem tih prava.
Član 6
Ekonomski opstanak i nezavisnost medija ne smeju ugrožavati ni država, ni ustanove pod kontrolom države, ni bilo koje druge organizacije. Pretnja ekonomskim sankcijama je neprihvatljiva. Privatne kompanije moraju da poštuju nezavisnost medija i da se uzdržavaju od vršenja pritiska i pokušaja da se brišu granice između reklame i novinskog sadržaja.
Član 7
Država i ustanove pod kontrolom države neće novinarima i medijima ograničavati slobodu pristupa informacijama. Njihova je obaveza da ih podržavaju u njihovom zadatku da obezbede informacije.
Član 8
Novinari i mediji imaju pravo na neometan pristup svim informacijama i izvorima informacija, uključujući i one u inostranstvu. Strani novinari za potrebe izveštavanja moraju bez odugovlačenja dobijati vize, akreditacije i druga potrebna dokumenta.
Član 9
Javnosti bilo koje države obezbediće se slobodan pristup svim domaćim i stranim medijima i izvorima informacija.
Član 10
Država neće ograničavati pravo bavljenja novinarstvom, odnosno ulaska u novinarsku profesiju.
+++
Europäische Charta für Pressefreiheit
Art. 1
Die Freiheit der Presse ist lebenswichtig für eine demokratische Gesellschaft. Journalistische Medien aller Art zu achten und zu schützen, ihre Vielfalt sowie ihre politischen, sozialen und kulturellen Aufgaben zu respektieren, ist Auftrag aller staatlichen Macht.
Art. 2
Zensur ist untersagt. Unabhängiger Journalismus in allen Medien ist frei von Verfolgung und Repressalien, ohne politische oder regulierende Eingriffe des Staates zu garantieren. Presse und Online-Medien dürfen nicht staatlicher Lizenzierung unterworfen werden.
Art. 3
Das Recht von Journalisten und Medien zum Sammeln und Verbreiten von Informationen und Meinungen darf nicht bedroht, eingeschränkt oder unter Strafe gestellt werden.
Art. 4
Der Schutz journalistischer Quellen ist strikt zu wahren. Durchsuchungen von Redaktionen und anderen Räumlichkeiten von Journalisten sowie Überwachungen und Lauschaktionen mit dem Zweck, Informationsquellen ausfindig zu machen oder das Redaktionsgeheimnis zu brechen, sind unzulässig.
Art. 5
Alle Staaten haben sicherzustellen, dass Medien bei der Erfüllung ihrer Aufgaben den vollen Schutz eines unabhängigen Gerichtssystems, der Gesetze und der Behörden genießen. Das gilt insbesondere für die Abwehr von Belästigungen und Angriffen auf Leib und Leben von Journalisten und deren Mitarbeitern. Bedrohungen oder Verletzungen dieser Rechte sind sorgfältig zu untersuchen und durch die Justiz zu ahnden.
Art. 6
Die wirtschaftliche Existenz von Medien darf durch staatliche oder staatlich beeinflusste Institutionen oder andere Organisationen nicht gefährdet werden. Auch die Androhung von wirtschaftlichem Schaden ist unzulässig. Private Unternehmen müssen die journalistische Freiheit der Medien achten. Sie dürfen weder Druck auf journalistische Inhalte ausüben, noch versuchen, werbliche Inhalte mit journalistischen Inhalten zu vermischen.
Art. 7
Staatliche und staatlich beeinflusste Institutionen dürfen den freien Zugang von Medien und Journalisten zu Informationen nicht behindern. Sie sind verpflichtet, deren Informationsauftrag zu unterstützen.
Art. 8
Medien und Journalisten haben Anspruch auf ungehinderten Zugang zu allen Nachrichten und Informationsquellen, auch aus dem Ausland. Ausländischen Journalisten sind zur Berichterstattung Visa, Akkreditierungen und andere erforderliche Dokumente ohne Verzögerung auszustellen.
Art. 9
Der Öffentlichkeit jedes Staates ist freier Zugang zu allen nationalen wie ausländischen Medien und Informationsquellen zu gewähren.
Art. 10
Der Staat darf den Zugang zum Beruf des Journalisten nicht beschränken.
izvor: http://www.pressfreedom.eu/de/index.php
Freitag, 11. September 2009
Руски патријарх позива СПЦ да очува јединство
Руски патријарх позива СПЦ да очува јединство
МОСКВА – Патријарх московски и целе Русије Кирил позвао је данас међународну заједницу да осигура безбедност Срба и православних светиња на Косову, а Српску православну цркву (СПЦ) да очува јединство.
У разговору са амбасадорком Србије у Русији Јелицом Курјак он је навео да Руска православна црква (РПЦ) подржава напоре српског руководства у очувању територијалног интегритета Србије. „Придајемо велики значај односима Србије и Русије, односима СПЦ и РПЦ“, казао је он, додајући да РПЦ саосећа са „болом Срба због формалног губитка Косова“.
Руски патријарх је изразио подршку напорима Србије да оспори признавање независности Косова пред Међународним судом, али је оценио да признавање независности од стране низа држава отежава судски процес.
Он је ипак изразио наду да ће суд „заштитити норме међународног права“, јер у супротном, по његовој оцени, то може довести до различитих догађаја који би дестабилизовали међународне односе.
Патријарх Кирил је казао да се РПЦ моли за здравље патријарха СПЦ Павла и изразио наду да ће СПЦ у садашњој ситуацији очувати јединство.
„Надамо се да ово не једноставно време за СПЦ ни на који начин неће утицати погубно на јединство и солидарност архијереја. Веома је важно да црква својим јединством даје пример српском друштву“, казао је Кирил.
Патријарх Кирил је изразио спремност руске стране да помогне у завршавању изградње храма Светог Саве у Београду, мада је указао да економска криза ограничава могућности.
Амбасадорка Јелица Курјак је руском патријарху пренела поздрав председника Бориса Тадића и навела да су друштво и руководство у Србији „са радошћу“ дочекали његов избор за патријарха, јер је током деценије подржавао Србију и њене напоре.
Она је изразила захвалност РПЦ и руководству Русије за подршку у очувању територијалног интегритета Србије.
МОСКВА – Патријарх московски и целе Русије Кирил позвао је данас међународну заједницу да осигура безбедност Срба и православних светиња на Косову, а Српску православну цркву (СПЦ) да очува јединство.
У разговору са амбасадорком Србије у Русији Јелицом Курјак он је навео да Руска православна црква (РПЦ) подржава напоре српског руководства у очувању територијалног интегритета Србије. „Придајемо велики значај односима Србије и Русије, односима СПЦ и РПЦ“, казао је он, додајући да РПЦ саосећа са „болом Срба због формалног губитка Косова“.
Руски патријарх је изразио подршку напорима Србије да оспори признавање независности Косова пред Међународним судом, али је оценио да признавање независности од стране низа држава отежава судски процес.
Он је ипак изразио наду да ће суд „заштитити норме међународног права“, јер у супротном, по његовој оцени, то може довести до различитих догађаја који би дестабилизовали међународне односе.
Патријарх Кирил је казао да се РПЦ моли за здравље патријарха СПЦ Павла и изразио наду да ће СПЦ у садашњој ситуацији очувати јединство.
„Надамо се да ово не једноставно време за СПЦ ни на који начин неће утицати погубно на јединство и солидарност архијереја. Веома је важно да црква својим јединством даје пример српском друштву“, казао је Кирил.
Патријарх Кирил је изразио спремност руске стране да помогне у завршавању изградње храма Светог Саве у Београду, мада је указао да економска криза ограничава могућности.
Амбасадорка Јелица Курјак је руском патријарху пренела поздрав председника Бориса Тадића и навела да су друштво и руководство у Србији „са радошћу“ дочекали његов избор за патријарха, јер је током деценије подржавао Србију и њене напоре.
Она је изразила захвалност РПЦ и руководству Русије за подршку у очувању територијалног интегритета Србије.
Abonnieren
Posts (Atom)