(Arhiva) - Smrt princa Tomislava

Politika

Vreme broj 498, 22. jul 2000.

Smrt princa Tomislava

"Za mene je jedino bezbedno ako se držim podalje od vlasti i politike"

U sredu 11. jula, dan pre no što će umreti, Tomislav Karađorđević dao je intervju "Tajmsu". Po rečima novinara, žestoko osuđujući Zapad ("Nemačka, Francuska i SAD izgubile su svoju civilizaciju; one su odgovorne što su uništile moju zemlju"), princ Tomislav nije dozvolio da ga navede da nešto kaže o tome šta misli o režimu Slobodana Miloševića. Određeniji je bio u pogledu opozicije: "Poznajem opozicione lidere i jedino mogu da upitam šta su to oni uradili u poslednjih deset godina? Mislim da su nam potrebne sveža krv, nove ideje i nova ideologija koja će doći iz zemlje, a ne izvan nje." Ipak, nije izdržao a da se povodom najnovije promene jugoslovenskog ustava ne upita koja bi druga zemlja promenila ustav samo zbog toga da bi neko ostao na vlasti?"

Princ Tomislav Karađorđević rođen je u Beogradu 19. januara 1928. kao drugi sin kralja Aleksandra. Sudbina je htela da ne bude ni najstariji, prestolonaslednik, ni najmlađi sin, onaj kome – bar u bajkama – pripada sva slava. Ni u 1934. godine objavljenoj monografiji "Narodni kralj i njegova porodica" gotovo da nema čak ni rutinskih hvalospeva Tomislavu. U Jugoslaviji je živeo samo prvih jedanaest i poslednjih devet godina života: otuda, možda, izostavljanje Velike Britanije – u kojoj je živeo više od pola veka – sa spiska zapadnih zemalja koje su prošle godine bombardovanjem razarale Jugoslaviju. Osim toga, bio je kumče britanske kraljice majke.

POVRATAK KUĆI: Na početku raspada ondašnje SFRJ, 1991. godine, Tomislav Karađorđević se vratio u Beograd. "Sa sobom sam imao samo pasoš od pre Drugog svetskog rata, onaj što sam imao kad sam pošao u Englesku na školovanje. Pokazao sam cariniku taj pasoš, jer drugog nisam imao. Uzeo ga je, razgledao, ljubazno mi ga vratio i rekao: 'Mnogo ste ostarili od onda'", sećao se Tomislav Karađorđević.

Mnogo je nagađanja o tome zašto je Miloševićev režim, u to vreme "najčvršći bedem" u odbrani socijalizma kao svetskog procesa, odobrio stalni boravak baš Tomislavu – mada je prve korake na putu (bar "turističkog") povratka Karađorđevića načinila princeza Jelisaveta još krajem osamdesetih godina. O postojanju nekakvog prećutnog dogovora, ili bar uslova, indirektno svedoči dosledno uzdržavanje Tomislava Karađorđevića da javno, sve do poslednjeg dana, govori o Slobodanu Miloševiću. U istom kontekstu može se tumačiti i činjenica da je pasoš i državljanstvo SR Jugoslavije Tomislav Karađorđević dobio tek pre nekoliko meseci.

Ovdašnji obožavaoci dinastija, koji često na pripadnike kraljevskih kuća gledaju kao na posebnu zoološku vrstu, isto kao i teledirigovani "monarhisti", ako ne bi u liku i delu grofa Dolgorukova, "Nemanjića" ili njemu sličnih pronašli zadovoljavajućeg pretendenta, pominjali su i Tomislava kao svog favorita. Za nijansu ozbiljnije kalkulacije, izgledalo je, bile su one o Tomislavu kao kandidatu za vladara Republike Srpske ili – ko se seća, seća se – države koja bi nastala (dva-tri puta proglašenim) ujedinjenjem RS i Republike Srpske Krajine. Tomislav Karađorđević lično nije davao nikakve javne povode za takve i slične priče, osim što je tokom rata u Bosni i Hercegovini 1992-1995. godine relativno često boravio u Republici Srpskoj. Biljana Plavšić danas kaže kako "nije bilo nijednog redova, nijednog vojnika na prvoj liniji fronta koga nije obišao i za koga nije našao pokoju reč utehe".

Sahrani na Oplencu – obavljenoj u nedelju 16. jula – prisustvovao je, osim udovice Linde i njenih sinova Đorđa i Mihajla, odnosno dece iz prvog Tomislavljevog braka, Nikole i Katarine, najveći deo porodice Karađorđević, počev od prestolonaslednika Aleksandra, njegove supruge Katarine i najstarijeg sina Petra. Doajen porodice Aleksandar Karađorđević, sin kneza Pavla, inače pilot u penziji, izjavio je da će "Tomislav imati šta da kaže našim očevima na nebesima. Kazaće im za Kosovo i Metohiju, kazaće im šta zlotvori učiniše sa srpskim narodom u tri Jugoslavije, kazaće im kako od velike i slavne Srbije načiniše veresiju, kako na kraju behu obezvređeni svi srpski ratnički uspesi, sve žrtve, sve pobede..."

U prisustvu porodice, gostiju i nekoliko hiljada ljudi koji su se stisnuli u porti i oko crkve-mauzoleja Karađorđevića, svetu liturgiju služio je vladika šumadijski Sava, a opelo je predvodio patrijarh Pavle. Telo Tomislava Karađorđevića položeno je u središnji grob, naspram grobnice kralja Aleksandra.

(NE)OSTVARENE ŽELJE: Taj deo kripte predviđen je za sahranu kraljice Marije, kralja Petra II i najmlađeg brata Andreje. Tomislav Karađorđević je uvek isticao svoju želju da zemne ostatke članova najuže porodice prenese na Oplenac. I koliko god se trudio da ostane van politike, Tomislav se i u toj svojoj želji sudario sa njom. Prenosu ostataka Petra Drugog i Andreje protive se različite ("raskolničke") struje SPC-a u Sjedinjenim Državama, a Tomislav je sumnjičio i Vašington da u tom otezanju ima svoje prste. Što se tiče kraljice Marije – čija je stogodišnjica rođenja nedavno obeležena, i koja je 1961. godine sahranjena na kraljevskom groblju Frogmor u Vindzoru – čini se da je Tomislav Karađorđević nailazio na odbijanje britanske kraljevske kuće. "Ako je kraljici savetovano da to ne čini iz političkih razloga, onda se slažem sa tim", dodao je umorno novinaru "Tajmsa", dan pre no što će sam umreti.

Sahranjen je na Oplencu, devet godina pošto je tu preneto i telo njegovog najstarijeg brata, princa Đorđa.

Aleksandar Ćirić