Novinar i umetnik - Đorđe Karađorđević

Novinar i umetnik plave krvi
Kroz veliku gužvu na topčiderskoj železničkoj stanici, na kojoj se okupila masa radoznalog sveta da te davne 1903. godine dočeka novog suverena Petra I Karađorđevića, probijao se jedan visok, lepolik čovek. Obučen u dobro sašiveno odelo po modi tog vremena, uredno podrezane tamne brade i sjajnih očiju, grabio je ka ograđenom peronu na kome su bile postavljene crvene staze. Gotovo da je iskoračio na peron kada mu je put preprečio gardijski oficir u svečanoj uniformi.

- Gospodine, žao mi je, ali ovamo mogu samo ljudi sa dvora - rekao je oficir pridošlici.
Umesto odgovora, elegantni gospodin u ranim četrdesetim godinama života, izvadio je iz unutrašnjeg džepa sakoa legitimaciju. Gardista je zapanjeno raširio oči, a onda se pomerio u stranu i salutirao.


Počiva na Per Lašezu

Božidar Karađorđević je umro iznenada 2. aprila 1908. u Ruskoj bolnici u Versaju, od tifusa. Sahranjen je na znamenitom pariskom groblju Per Lašez, gde i danas počivaju njegovi posthumni ostaci. Nije imao dece, kao ni njegov stariji brat Aleksa, koji je preminuo 1920. Tako se ugasila loza slavnog Miše Anastasijevića, a već u drugoj polovini 20. veka iščililo je i poslednje sećanje na princa kome su se divili njegovi savremenici, smatrajući ga, na osnovu svega čime se bavio, pravom renesansnom ličnošću.

- Eto vidite, i ja sam komad nameštaja sa tog dvora - rekao je nepoznati uz osmeh, vraćajući u džep novinarsku legitimaciju uglednog francuskog magazina "Figaro" na kojoj je stajalo - princ Božidar Karađorđević, novinar.
Kada je ambiciozni i prebogati kapetan Miša Anastasijević udao svoju kćer Sarku, Saru, za đorđa Karađorđevića, jedinca Karađorđevog sina Alekse i kćeri feldmaršala dvora Romanovih, Marije Torokine, imao je na umu da svom poslovnom carstvu doda još i krunu, pa da po svim merilima gospodari Srbijom. Smutna vremena, međutim, dovela su na presto ponovo Obrenoviće, pa su se đorđe i Sara, umesto na dvoru, našli u Beču, u egzilu. I upravo u prestonici crno-žute monarhije rodiće se njihovi sinovi, stariji Aleksa 1858. i mlađi Božidar 6. januara 1861. Sara je bila, kao i njen otac, izvanredno politički ambiciozna žena, ali je nezainteresovanost njenih sinova da vladaju, a naročito mlađeg Božidara, dovodila do očajanja.

Blagodareći velikom imetku svoje majke, Božidar se školovao u najboljim obrazovnim institucijama svoga vremena. Srednju školu i studije prava je završio u Nemačkoj, a Veliku umetničku školu i Muzički konzervatorijum u Parizu.