Dienstag, 24. Februar 2009

Istorijski dokumenti u kutijama za skart (tekst kompletno preuzet)

Vanserijsko otkriće u Arhivu Srbije

Istorijski dokumenti u kutijama za škart

Autor: N. Korlat | Foto:G. Sivački | 27.08.2008. - 08:16

Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije
Mnoštvo arhivske građe iz 17, 18, 19. i 20. veka, koja bi istorijske događaje mogla da rastumači na potpuno nov način, posle više od dve decenije pronađeno je u Depou 1 Arhiva Srbije. U kartonskim kutijama, pod oznakama „Za škartiranje“, „Razno“ i „Prazno“, slučajno su nađeni dokumenti sa tajnih sednica Narodne skupštine Srbije, kao i spisi i pisma domaćih i stranih diplomatskih predstavnika, zbog kojih će, možda, morati da se revidiraju udžbenici.

Najstariji pronađeni dokument je iz 1690. godine, a nalazio se u košuljici pod nazivom „Budim“. Za ovaj spis se veruje da je povezan sa velikom seobom Srba iz tog perioda. Jedan od najznačajnijih je i dokument pisan 14. jula 1878, sa tajne sednice Narodne skupštine Srbije, održane u isto vreme kad se na Berlinskom kongresu raspravljalo o sudbini Srbije. Među pronađenom arhivskom građom su i svedočanstva o izgradnji železnice u Srbiji, rukopis „Drame“ u potpisu dr Jankovića, kao i brojni dokumenti iz Drugog svetskog rata.
- Tu su i diplomatski spisi, dokumenti naših konzula iz Frankfurta, Minhena i Beča. Pronađeno je i pismo austrijskog diplomatskog predstavnika iz Carigrada austrijskom diplomati u Beogradu, a povodom ubistva kneza Mihaila - priča dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije.

Jedan od nađenih dokumenata


Među dokumentima iz 19. veka nađeno je pismo Karađorđa vojvodi Antoniju Pljakiću iz 1809. godine i pismo Miloša Obrenovića velikom veziru iz 1860. godine. U kutijama Arhiva Srbije nađena su i dokumenta o dolasku kralja Petra Karađorđevića na presto 1903. godine i brojna druga dokumenta značajna za istoriju Srbije.
- Ministarstvo kulture će podržati istraživanje i stručnu analizu arhivske građe. Reč je o izuzetno važnoj dokumentaciji koja sadrži obilje novih podataka o istoriji Srbije u proteklih nekoliko vekova. Omogućićemo našim stručnjacima saradnju sa srodnim ustanovama u Evropi i svetu, a prevashodno u Rusiji i Turskoj, u kojima se čuva obilje arhivske građe važne za proučavanje srpske istorije - kaže Nebojša Bradić, ministar kulture.
Značajna istorijska građa, u koju nisu imali uvida generacije istoričara, u Arhive Srbije stigla je iz Beča pre skoro 30 godina. Ona je tokom austrijske okupacije u Prvom svetskom ratu odneta iz Srbije, da bi osamdesetih godina prošlog veka restitucijom vraćena organima Srbije.
Zaposlenima u Arhivu Srbije u narednim mesecima predstoji detaljno istraživanje i analiza ovog kulturnog blaga otkrivenog pregledom depoa tokom redovnog godišnjeg jednomesečnog prekida rada čitaonice.

Nemar i stručna neodgovornost
- Pronalazak važnih istorijskih dokumenata u samom arhivu svedoči o nemaru i stručnoj neodgovornosti zaposlenih. Pronašli smo veliku količinu arhivske građe koja je do sada bila nepoznata istoričarima, što je nezamislivo u jednoj ustanovi kao što je naša. Ono što se podrazumeva jeste da ta ustanova ima jasnu, preciznu evidenciju o tome šta poseduje - kaže dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije.
On je ukazao i na činjenicu da su i drugi arhivi, poput Vojnog arhiva ili Arhiva Srpske pravoslavne crkve, u veoma lošem stanju.

Samstag, 21. Februar 2009

РАТНИ ДНЕВНИК ВЕРМАХТА И ЧЕТНИЦИ

РАТНИ ДНЕВНИК ВЕРМАХТА И ЧЕТНИЦИ

Немачки документи су без сумље најкориснији за историографску реконструкцију војних операција и односа према покретима.Најважнији немачки документ је Ратни дневник Вермахта.То је заправо хроника о војној ситуацији Немачке у Другом светком рату.У њему су записивани најважнији догађаји на свим фронтовима и сва битна дешавања ,а састављан је на основу извештаја нижих команди.Ратни дневник заправо је служио немачком врху у прецизнијем доношењу одлука и у њему се најчешће без икаквог ретуширања и улепшавања говори о ситуацији на терену.
После рата дневник се чувао у бечком Ратном архиву.Објављен је 1982 у Минхену у осам књига.

Ево како су Немци видели ситуацију на нашим просторима током децембра 1942 (Срби у ратном дневнику Вермахта,страна 56):

11.децембра
Србија:стрељано 12 присталица покрета Драже Михаиловића
Хрватска:западна Босна.Напад јаких непријатељских снага на Сански Мост
12 .децембар
Србија:ухапшено 26 припадника обавештајног штаба Драже Михаиловића,који су након саслушања стрељани
16.децембар
Србија:стрељано 60 присталица Драже Михаиловића.Заједничка акција чишћења немачких и бугарских војних јединица 30км недалеко од Краљева
Хрватска дбијен нови напад непријатеља код Санског Моста.Код Бјеловара минирана пруга
18. децембар
Хитлер је италијанском министру спољних послова изјавио да "четници треба да се униште и да се против њих треба борити најбруталнијим средствима
25 .децембар
Србија: Младеновцу је једна припадница Комустичке партије тешко ранила два немачка официра,приликом бекства извршила самоубиство.Као таоце стрељали 50 осумљичених комуниста.Пруга Београд-Солун,код Младеновца оштећена и затворена за саобраћај вероватно 24 часа.
27. децембар
Немци стрељали као таоце 250 присталица Драже Михаиловића
28 .децембар
Србија:ухваћена два позната Михаиловићева команданта ;након саслушања они су стрељани.Стрељано 35 талаца који су били присталице Драже Михаиловића.
29. децембар
Србија:шеф обавештајне службе Драже Михаиловића са четири устаника ухваћен,а након саслушања -сви су стрељани

На безброј места помињу се стрељања,хапшења,одвођења у логоре углавном -присталица Драже Михаиловића.Из тога видимо да су за Немце четници били смртни непријатељи.

Иако су Немци спроводили стравичне одмазде и у мањем обиму војне операције против четника у Србији,Ратни дневеник Вермахта ипак наводи да је Србија 1942 била мирна ,а да су борбе вођене на територији НДХ.

На крају 1942 дат је кратак преглед војне и политичке ситуације са гледишта немачког војног врха те 1942.Он је нарочито значајан јер је већи део дневника за ту 1942.годину изгубљен.Тај кратак преглед најважнијих догађаја за Немце изгледа овако (страна 53,"Срби у ратном дневнику Вермахта"):

"Србија је 1942 била углавном мирна.Борбе су вођене на територији Независне Државе Хрватске.Почетком јануара ,Немци су,под генералом Бадером,потпомогнути усташком Црном легијом ,водили против четника борбе у источној Босни.У западној Босни била је примећена партизанска активност.Комунисти су 8.јула 1942 заузели Коњиц,а 24 августа и Мркоњић Град.У јесен 1942.Титове снаге освојиле су Јајце и Бихаћ.У борби против четника и партизана било је на располагању 44 000 хрватских војника и 10 000 немачких војника.Заједничке немачко-хрватске војне операције против четника у лето 1942 вођене су у Лици,а онда и против партизана око Карловца."

Акција против партизана око Карловца је заправо акција на Петровој гори на Кордуну.Највеће место у близини тог краја је Карловац.Партизани су у борбама 1942 створили слободну територију у западној Босни названу "Бихаћка република".Једна од операција локалног значаја са војне тачке гледишта,али са хумане најкрвавија у рату ,била ја операција "Козара".

Опсежну војну акцију против четника у источној Босни Немци су спровели почетком 1942.Немце су лешинарски пратили злогласни кољачи из усташке Црне легије вршећи своје уобичајене покоље над цивилима.
Офанзива је била усмерена на део источне Босне под немачком зоном утицаја коју су држали Дангићеви четници (Зворник,Сребреница,Братунац,Власеница,Вишеград).
Офанзива је била усмерена и против партизана ,али су они побегли на запад или су прешли преко немачко-италијанске демаркационе линије у југоисточну Босну,тачније Фочу коју су нешто раније преотели од четника или на север Црне Горе одакле су нешто касније вршили нападе на четнике.
Четнички комадант Дангић покушао је тактичке преговоре с Немцима који су у суштини имали основни циљ- заустављање усташких покоља.Овај епизодични и тактички контакт у књигама идеолошки заслепљених историчара се помиње као још један доказ колаборације не спомињујући ни шта је било ни пре ни после преговора.Склапању споразума противили су се немачки комадант Бензлер,посланик при НДХ Каше и немачки комадант за југоисточу Европу Кунце и наравно највише усташе.Преговори који су трајали само три дана су пропали,а усташки покољи настављени.


Зборник докумената у коме се налазе немачки извештаји везани за ситуацију у источној Босни у том периоду налазе се у Зборнику докумената издатом 1976.(Зборник докумената ,том XИИ ,књига 2)

У другом зборнику (Зборник докумената,том ИВ ,књига 3) налази се на страни 169 Титово наређење из 8.фебруара 1942 о нападу на четнике у којем се каже:

"Сви одреди треба да усагласе своја дејства,а то је да се територија источне Босне очисти од четника и да буде ван сваког четничког утицаја"

У исто време четнике је поново напала и усташка Црна Легија.

У Зборнику докумената ,том XИИ ,књига 2,страна 267 објављен је немачки извештај о ситуацији на терену од 31 марта 1942.У делу извештаја који се односи на источну Босну каже се :

"Усташе,домаћи партизани и наступајуће банде из Црне Горе боре се овде раме уз раме против борбених српских снага под Дангићевом командом"

Редакција зборника је у фусноти на ову реченицу дала следећи коментар:

"Реч је о борбама пролетерске ударне бригаде (2.пролетерске НОВ бригаде и 1.пролетерске НОВ бригаде) против Дангићевих четника.Истовремено су и усташе Францетићеве Црне легије предузимале нападе на четничку територију око Власенице те су се игром случаја четничке снаге нашле између две ватре"

У следећем немачком извештају од 10.априла који је објављен у истом зборнику извештава се о исходу борби :

"Изгледа да је четничка група Дангић јако разбијена у борбама са хрватском војском и усташама у садејству са комунистима тако да Дангић сада може да постигне само локалне успехе."

У извештају од 20 априла 1942 који је дат на страни 306 истог зборника каже се :

"Продор хрватског усташког потпуковника Францетића до Дрине претворио се у уништавајући ударац против главних снага Дангићеве групе.Ситуација на српско-хрватског граници је и даље нејасна јер партизани се боре само против Дангићевих присталица не и против усташа."

Францетићева Црна легија чинила је масовне покоље том приликом и о томе се на страни 307 каже:

"Прелазак српских избеглица скоро искључиво жена и деце преко Дрине у Србију није се делимично могао спречити због слабо поседнуте границе на Дрини.Хрватске усташке и милицијске снаге поклале су велики број избеглица који су хрлили ка Дрини ,а делимично их побацали у реку."

После ових борби Немци су маја 1942 спровели јо један удар на источну Босну.Извештај о томе гласи:

"У српко-хрватском подручју је услед чишћења Трио И борбене групе Бадер наступило смирење.Један део непријатеља је умакао каа југоистоку и ка југозападу.На Дрини су заробљени и разоружани Дангићеви четници који су прешли на српску територију."


Зборници докумената могу наручити у читаоници сваке веће библиотеке.У Народној библиотеци Србије могу се наручити под сигнатуром ИИ 49067 с тим да је потребно навести поред сигнатуре који том и књигу тражите јер има преко 150 књига зборника докумената.Цитирани извештаји налазе се у Зборнику докумената ,том XИИ,књига 2.
Како су ови догађаји представљени у књигама неких изразито анти четничких историчара .Па представљени су селективно што је и редовна пракса код оних који су погазили све постулате објективне историографије.

У њиховим књигама наводи се само то да је Дангић водио преговоре са Немцима не наводећи да су преговори били безуспешни и трајали само три дана и то,а да је немачко-усташко-партизанска офанзива на Дангићеве четнике трајала неколико месеци.

Да би документима поткрепили своје тврдње наводе извештаје у којима се каже да су Дангићеви четници добили наређење да се не боре против Немаца већ да их само пропуштају.Дакако не наводи се да су таква наређења дата у време краткотрајних Дангићевих преговора са Немцима и да је пре и касније било крвавих борби нарочито са Црном легијом.

На овом примеру се најбоље види колико су тачне оне констатације да свако своје мишљење може да поткрепи документима,да изнесе тврдње на први поглед најлогичније и документацијом потврђене ,а да ипак то не одговара истини јер су из опште слике извучени само поједини делови.Кад се прикажу и они други прећутани делови онда истина изгледа ипак другачије.

Izvodi iz istorije

Оригинал се налази:
Војно историјски институт ЈНА,
архива непријатељских јединица Бр. рег. 3/2 Кутија 116/1638


Свесни тешкоће у борби, без обзира на подвојеност у погледу на друштвени поредак, вођство хрватског народног усташког покрета и вођство југословенске комунистичке странке у Краљевини Југославији, овлашћено и споразумно са свима првацима легалних и илегалних формација склапа следећи

СПOРА3УМ

1) Вођство хрватског народног ослободилачког усташког покрета с једне стране и вођство комунистичке странке с друге стране свесни су тежине свога положаја који долази од заједничког непријатеља, сваке југословенске владе и српског народа као носиоца српске хегемоније (надмоћност) и подржаваоца сваког режима који спутава, смета и тупи наде:
а) код хрватског народа да ће икада доћи час ослобођења испод српског јарма,
б) код комунистичких маса да траже савезнике у рушењу постојећег стања, ма какве погледе тај савезник имао на поредак и форму државе по постигнутом успеху.
2) Вођство југословенске комунистичке странке свијесне своје улоге, признаје да до комунизирања Балканског полуострва не може доћи док се не сломи кичма српству и православљу, јер је познато да су то два фактора која су омела продирању Османлија на Запад и комунизма и Аустрије на Исток. Споразумни су да уништавањем свега што је српско и православно утире се терен за комунизирање Југославије и Балканског полуострава.
Вођство хрватског ослободилачког усташког покрета предосећа да би без промене постојећег стања хрватски народ подлегао југословенској лукавости и српској хегемонији и нуди сарадњу свима поробљенима Југославије и комунистичкој странци посебно, да убрзају ток догађаја средствима и начинима према упутима свога вођства.
3) Вођство хрватског усташког покрета обавезује се да ће све штрајкачке демонстрације, манифестације и све разне изгреде које изводе комунистичке формације потпомагати и у њима учествовати.

Вођство комунистичке партије сматрајући хрватски усташки покрет јаким чиниоцем и помагачем у рушењу постојећег стања, обећање сваки подржак и потпору у остваривању усташких идеала.
Вођство и једне и друге стране обавезује се да ће избегавати, све свађе и зађевице између једних и других; у написима, личном разговору и итд..., а у случајевима демонстрација, револуција и ратова, једне друге без приговора помагати, нарочито уништавањем свега што је српско и православно, као што је истакнуто у тачци два овог споразума.
4) У случају локалних неспоразума дужност је локалног вођства усташког покрета и комунистичке странке да све сукобе однах ликвидирају, а свака формација о томе своје старије јединице обавјестити. Нескладност начелне нарави решава всфство хрватског усташког покрета и вођство југословенске комунистичке партије.

Циљ
Југословенска комунистичка странка којој је Закон о заштити државе од 1922. год., онемогућена акција слободног кретања и рада с једне, и вођство хрватског ослободилачког покрета с друге стране, примају на себе заједнички и споразумно дужност заједничке борбе и међусобног помагања у сваком случају потребе до постигнутог циља: распадања југословенске државе и уништавање свега што је српско и православно.

Сремска Митровица, јуни-липањ 1935. године

За комунистичку странку За усташки ослобод. хрв. покрет
Моша Пијаде, с.р. Др. Миле Будак, с.р. адвокат

Sonntag, 15. Februar 2009

Danas je Sretenje Gospodnje

  • Veliki hriscanski praznik
  • Slava tebi Karadjordje Petrovicu
  • Od ostalog mi je muka

Samstag, 14. Februar 2009

Sveti mucenik Trifun





14. februara / po starom, 1. februara

mladenciSveti Trifun živeo je u trećem veku, a rođen je u Kampsadi, u Frigiji. Roditelji su mu bili pobožni i svoju pobožnost su i na svog sina preneli.

PU svom životu bavio se domaćom ekonomijom i čuvanjem gusaka, ali pošto je bio odan Hristovoj veri, Bog ga je obdario darom čudotvorstva, te je mnoge bolesnike od raznih bolesti molitvama lečio.

Priča se da je, između ostalih, iscelio i Gordu, kćer rimskog cara Gordijana, koja je patila od neke duševne bolesti od koje je nijedan lekar nije mogao izlečiti. Za to ga je car bogato nagradio, ali on je sve darove razdao siromasima. Za vreme rimskog cara Decija, Trifun je pretrpeo strašno mučenje i na kraju umro.

Srpska pravoslavna crkva, verujući u čudnu moć molitvenog zastupništva svetog mučenika Trifuna, ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se vrši sa njivama ili baštama, ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih životinja. Kad se vrši ovaj čin uzima se zejtin iz kandila svetog Trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst škropi njivu, baštu ili vinograd, i pored ostalog čita i "zaklinanije svjatago mučenika Trifuna". Na taj način sveti Trifun se smatra zaštitnikom poljskih useva.

Naši vinogradari zbog toga slave svetog Trifuna kao patrona, pa toga dana idu u vinograde, orezuju po koju lozu i vinom zalivaju po koji čokot, da bi time povratili vinogradu malaksalu snagu, posle dugog zimskog mrtvila, pa da počne bujati u proleće koje se već počinje primicati. Zbog toga svetog Trifuna u Istočnoj Srbiji zovu Orezač i Zarizoj.

mladenciNa svetog Trifuna počinje sečka (februar), naravno po starom kalendaru, za koju seljaci na Kosovu kažu: "Sečka seče, Marta dere, Sveti Sava kožu bere". Sečka je, opet rekla: "Da nemam strah od moje starije sestre zime, grane bi od ognja vrelo s jedne strane, a ja bi' ga s druge strane smrzla" - toliko u februaru može biti hladno.

Ako na Trifundan pada sneg ili kiša, biće kišna i rodna godina, ako je vedro, godina će biti sušna i nerodna. Narod još kaže: "Triša zabo ugarak u zemlju, pa zato sneg i led počinju da se tope".
Svetog Trifuna slave gostioničari, a on je i zaštitnik grada Kotora.



Montag, 2. Februar 2009

Kuda ides Srbijo ?

Psihoza

Psihoza trese telo
kao groznica.
Monstrumi u
ljudsko odelo obučeni,
svetom vladaju.
Duša ogolela i oglodana
do kostura,
teška kao olovo.

Sutra bez sunca i
oblika,
umorno biće
ubija.
Iz starih ožiljaka
i novih povreda,
život ističe
u mlazu,
kao krv iz najdubljih
posekotina.

I nanovo se nameće pitanje,
« zašto»
ali nema odgovora.

I ko da ga da ?

Kuda ides Srbijo?