Utorak, 20. maj 1997. PRINC TOMISLAV KARADJORDJEVIC Protivim se pokusajima da se monarhija obnovi krivim putem

Utorak, 20. maj 1997.

PRINC TOMISLAV KARADJORDJEVIC
Protivim se pokusajima da se monarhija obnovi krivim putem

Monarhija ne sluzi pojedincima, vec obratno, pojedinci, a medju njima i ja, treba da sluze monarhiji. Svaki politicar, pa prema tome i Vuk Draskovic, ima pravo da vodi politiku kakvu hoce. Medjutim, o monarhiji ne moze da odlucuje bilo koji politicar. O tome iskljucivo odlucuje narod

Jelena Tasic

Pravi monarsi uvek moraju biti i izvan
i iznad dnevne politike:
Princ Tomislav Karadjordjevic

- Vlast se moze osvojiti na vise nacina, ali se moze zadrzati samo na jedan nacin, ako ljudima bude bolje i ako su im otvorene vece perspektive, ne kao prazna obecanja nego kao realni, vrlo opipljivi izgledi. Politicari koji su bili na demonstracijama ne treba da misle da je narod tamo dosao zbog njih, vec zbog promena i resavanja opstih problema. Verujem da ce politicka scena u Srbiji biti uskoro jasnija i demokratskija - kaze u razgovoru za "Nasu Borbu" princ Tomislav Karadjordjevic, cije javno delovanje u poslednjih nekoliko godina u SRJ i medju prekodrinskim Srbima nailazi na razlicite ocene i komentare.

Prilikom naseg poslednjeg razgovora bili ste prilicno uzdrzani oko mogucnosti obnove monarhije u Srbiji. Vuk Draskovic je ponovo pokrenuo to pitanje. Kako Vi gledate na to?

- Po rodjenju i opredeljenju sam monarhista a po prirodi sam optimista. Dakle, ja verujem u mogucnost obnove monarhije i mislim da je ona za nasu zemlju i nas narod najbolje resenje. Medjutim, monarhiju treba vaspostaviti na pravi nacin i na najboljim temeljima. Vrlo sam protivan pokusajima da se monarhija obnovi krivim putem i postavi na losu osnovu. A takvih pokusaja ima, a bilo je i vise zloupotreba te teme radi licne promocije, pa ako hocete i koristoljublja. Monarhija ne sluzi pojedincima, vec obratno, pojedinci, a medju njima i ja, treba da sluze monarhiji. Svaki politicar, pa prema tome i Vuk Draskovic, ima pravo da vodi politiku kakvu hoce. Medjutim, o monarhiji ne moze da odlucuje bilo koji politicar. O tome iskljucivo odlucuje narod.

Kako komentarisete izjave nekih clanova Krunskog saveta, pa i samog prestolonaslednika da se ideja monarhije sada vise instrumentalizuje u stranackom nadmetanju i ulicnim anketama nego sto se o tome ozbiljno razmislja?

- Nema potrebe da komentarisem te izjave, jer sam se davno pre toga javno izjasnjavao upravo o tome. Podsecam samo da sam iz tih razloga svojevremeno odlozio povratak u zemlju. Takodje nisam mogao da dozvolim ni da se za uske ciljeve bilo koje politicke grupacije ili pojedinca zloupotrebljavaju moj povratak, obelezavanje godisnjice smrti kralja Petra Prvog, osvecenje Crkve na Oplencu i mnogi drugi povodi.

Moze te li nam nesto vise reci o Vasem susretu sa patrijarhom Pavlom, nedavno, na Uskrs i kako vi vidite drzanje Crkve u poslednjim dogadjajima u Srbiji?

- Susret sa patrijarhom je bio privatan ali nije bilo tajan. Srpska pravoslavna crkva je poslednjih godina ucinila mnogo za srpski narod, njegovu duhovnost, spasavanje njegovih istorijskih spomenika i vrednosti. U to sam se mogao uveriti na svakom koraku u Srbiji, Bosni, Krajini. Ali, crkva nije politicki predvodnik i nije se neposredno mesala u politicki zivot, ako ste na to mislili. Medjutim, kao i oko monarhije, velike igre su vodjene i oko SPC, pri cemu se nije prezalo ni od skrnavljenja takve nacionalne svetinje ili pokusaja uplitanja Njegove Svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla u sve to.

Kakvi su Vasi kontakti sa prestolonaslednikom?

- Porodicno dobri. Na zalost, s mojim sinovcem nemam prilike tako cesto da se vidim, sto je razumljivo.

Memoari kao nasledje

Zavrsavate pisanje memoara koji bi trebalo da se pojave za Sajam knjiga. Ko ce biti izdavac i mozete li nesto detaljnije da kazete o njihovoj sadrzini.

- Vas list je prvi koji ce objaviti da sam memoare upravo zavrsio. Njihov izdavac je Zaduzbina kralja petra Prvog i mislim da je to pravi izbor. U toku su pregovori sa izdavacem u Londonu za njihov prevod na engleski jezik. Na ideju da napisem memoare sam dosao pre tri godine. Cini mi se da je to stvar nasledja. Od Karadjordjevica dnevnike ili memoare su ostavili moj deda kralj Petar Prvi, moj stric princ Djordje, moj brat kralj Petar Drugi, a moja baka, rumunska kraljica Marija, koji su i kod nas prevedeni. Pisao sam ih dve godine. pa je o sadrzaju memoara tesko kratko odgovoriti. Sam sadrzaj ima vise od deset kucanih stranica. Jezgrovito receno, oni sadrze secanje na ljude i dogadjaje od tridesetih godina do danas.

Vi stalno insistirate da clanovi kraljevske kuce moraju ostati izvan dnevne politike. Da li su poslednji dogadjaji u Srbiji u tome bili izuzetak?

- Sam pomen Karadjordjevica neki ljudi uvek zele da ispolitizuju. Moramo se osloboditi toga. Uostalom, kraljevske kuce i pravi monarsi uvek moraju biti ne samo izvan, vec iznad svake dnevne politike. Od ovog stava nisam odstupio ni prilikom poslednjih politickih dogadjaja u Srbiji.

Kako vidite odnose Srbije i Crne Gore?

- Da ne pocinjemo istorijski, kad se Srbija zvala Raska, a Crna Gora Zeta, ali te odnose je uvek krasila zajednicka teznja za istom drzavom. Moj otac je tu istorijsku teznju ostvario njihovim ujedinjenjem. I odnose mogu da vidim samo sa tog stanovista. Sve drugo je boljsevicka podvala kojoj je kumovao anarhicni i konfuzni Djilas, na koga se sad neki pojedinci pozivaju, iako ga odbacuju i ne priznaju kao pretecu.

Poslednjih meseci za Vas se u stampi vezuju i neki neprijatni napisi licne prirode. Vi ih niste demantovali.

- Ocigledne gluposti ne treba ni demantovati. Pametnom jasno, a zlonamernima i ne treba nista dokazivti. Kad pogledate cija je stampa to nastojala da naduvava, vrlo lako ih mozete dovesti u vezu sa autorima pisma patrijarhu Pavlu, u kojem sam takodje neprijatno apostrofiran. Ocigledno, ti autori u meni vide opasnost po sebe, po svoje politicke ciljeve i zato nisu ni prezali da bulevarske stampe preuzimaju lazi radi svoje politicke "istine". Sa svoje strane, u skladu sa srpskom poslovicom "daj mi, Boze ono sto mi zena misli", mogu da dodam da ponekad coveku Bog treba da podari i ono za sta ga neprijatelji nepravedno optuzuju.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /