Samstag, 21. Februar 2009

Izvodi iz istorije

Оригинал се налази:
Војно историјски институт ЈНА,
архива непријатељских јединица Бр. рег. 3/2 Кутија 116/1638


Свесни тешкоће у борби, без обзира на подвојеност у погледу на друштвени поредак, вођство хрватског народног усташког покрета и вођство југословенске комунистичке странке у Краљевини Југославији, овлашћено и споразумно са свима првацима легалних и илегалних формација склапа следећи

СПOРА3УМ

1) Вођство хрватског народног ослободилачког усташког покрета с једне стране и вођство комунистичке странке с друге стране свесни су тежине свога положаја који долази од заједничког непријатеља, сваке југословенске владе и српског народа као носиоца српске хегемоније (надмоћност) и подржаваоца сваког режима који спутава, смета и тупи наде:
а) код хрватског народа да ће икада доћи час ослобођења испод српског јарма,
б) код комунистичких маса да траже савезнике у рушењу постојећег стања, ма какве погледе тај савезник имао на поредак и форму државе по постигнутом успеху.
2) Вођство југословенске комунистичке странке свијесне своје улоге, признаје да до комунизирања Балканског полуострва не може доћи док се не сломи кичма српству и православљу, јер је познато да су то два фактора која су омела продирању Османлија на Запад и комунизма и Аустрије на Исток. Споразумни су да уништавањем свега што је српско и православно утире се терен за комунизирање Југославије и Балканског полуострава.
Вођство хрватског ослободилачког усташког покрета предосећа да би без промене постојећег стања хрватски народ подлегао југословенској лукавости и српској хегемонији и нуди сарадњу свима поробљенима Југославије и комунистичкој странци посебно, да убрзају ток догађаја средствима и начинима према упутима свога вођства.
3) Вођство хрватског усташког покрета обавезује се да ће све штрајкачке демонстрације, манифестације и све разне изгреде које изводе комунистичке формације потпомагати и у њима учествовати.

Вођство комунистичке партије сматрајући хрватски усташки покрет јаким чиниоцем и помагачем у рушењу постојећег стања, обећање сваки подржак и потпору у остваривању усташких идеала.
Вођство и једне и друге стране обавезује се да ће избегавати, све свађе и зађевице између једних и других; у написима, личном разговору и итд..., а у случајевима демонстрација, револуција и ратова, једне друге без приговора помагати, нарочито уништавањем свега што је српско и православно, као што је истакнуто у тачци два овог споразума.
4) У случају локалних неспоразума дужност је локалног вођства усташког покрета и комунистичке странке да све сукобе однах ликвидирају, а свака формација о томе своје старије јединице обавјестити. Нескладност начелне нарави решава всфство хрватског усташког покрета и вођство југословенске комунистичке партије.

Циљ
Југословенска комунистичка странка којој је Закон о заштити државе од 1922. год., онемогућена акција слободног кретања и рада с једне, и вођство хрватског ослободилачког покрета с друге стране, примају на себе заједнички и споразумно дужност заједничке борбе и међусобног помагања у сваком случају потребе до постигнутог циља: распадања југословенске државе и уништавање свега што је српско и православно.

Сремска Митровица, јуни-липањ 1935. године

За комунистичку странку За усташки ослобод. хрв. покрет
Моша Пијаде, с.р. Др. Миле Будак, с.р. адвокат

Keine Kommentare:

Kommentar veröffentlichen