ВИДОВДАН

"Видовдан је, без сумње, посебан датум за Србе. Од Косовске битке 1389. године, преко Сарајевског атентата 1914, Резолуције Информбироа 1948, и Милошевићевог узлета и пада 1989. и 2001. године, Видовдан је био и остао судбоносан датум српске историје.

И данас, из званичног Брисела, који се често ослањао на симболику, стижу дојаве да ће Србија, заједно са осталим земљама западног Балкана, ући у Европску унију 28. јуна 2014. године, на стогодишњицу убиства аустроугарског надвојводе Франца Фердинанда, што би требало да симболизује крај века европских ратова.

Битка на Косову, кроз векове је пратила Србе уз приче о херојству, жртвовању и издаји. На њеним крилима је 28. јуна 1914. године и Гаврило Принцип убио Фердинанда, који је мислио да ће доласком у Сарајево на Видовдан, понизити непослушне Србе у тадашњој Аустроугарској. И Резолуција Информбироа 1948. године донесена је баш 28. јуна.

Управо на Видовдан, Слободан Милошевић се 1989. године устоличио као неприкосновени национални вођа и повео Србе у догађаје, за које нису били нимало спремни. Милионска маса му је клицала на Газиместану, а вероватно би подржала било кога, ко је на Видовдан те године стао испред њих и обећао им повратак националног идентитета.

Тачно 12 година после Газиместана, Милошевић је изручен суду у Хагу. И сам догађај није био толико шокантан, колико датум изручивања. Критичари су се поделили у две групе. Први су га сматрали за национално понижење, а други као потпуно погрешан избор, јер је Милошевићу пружена још једна прилика да поново на Видовдан уђе у историју, "како би се борио против светске неправде".

Поред свих ових догађаја, за 28. јун везано је и потписивање судбоносне Тајне конвенције између Србије и Аустроугарске 1881. године. Истог дана 1919, потписан је мировни уговор којим је окончан Први светски рат, док је две године касније краљ Александар Први Карађорђевић донео Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

И крај југословенске приче почео је управо на Видовдан. Амандманима на Устав Хрватске српски народ је 28. јуна 1990. престао да буде конститутивни народ ове републике, док је 2006, Црна Гора, Резолуцијом 60/264 Генералне скупштине УН, постала 192. чланица светске организације. Многи ће се сетити и Видовданског сабора опозиције 1992. године.

"Без сумње, Видовдан је најважнији датум у колективној свести српског народа и један од темеља колективног идентитета Срба. То што су се касније на овај датум, намерно или случајно одиграли и многи други догађаји, само је појачало мит о Видовдану "каже историчар Чедомир Антић.
Традиционално постоји уверење да је српско царство пропало после једне од највећих битака у Европи, а страдање српских војника на Косову је поистовећено са Христовим страдањем и основним идејама хришћанске вере."

(Одломак из текста Чедомира Антића)